Стилске фигуре (Џибони)

Као фина прашина у оку, ситан камен на дну ципеле.

Нит' те волим, нит' те мрзим.

Колико узимам а колико дајем?

Први кренуо на југ, а други према северу.

Када те судбина отресе са капута као угажен цвет.

Да препливамо море све до ивице свемира.

Као лице старца наборало се море у дубинама.

Заведи ме осмехом као златним струнама.

Упознаћеш слободу као вест из новина.

И то што си рекла не боли као оно што си прећутала.