Стилске фигуре 1 (Здравко Чолић)

Твоје очи као зреле шљиве падају по мени.

Мој месече, ево пада вече, а где си ти?

Нека бар нешто има моје, да је теши, да је брани, да је чува.

Погледом ме милујеш као да ме додирујеш.

Толико дугих година узимања, давања, остајем последњи и први.

Све је већи жар, све је већи плам...

Гори ватра.....

Једне просте војвођанске зиме, на салашу пријатеља мог....

Онда смо изашли на двориште, ја и Кристина. Шкрипао је снег под ногама.

Ти иди својим путем а ја ћу остати сам.

У мени има разочарења, мало горчине и пуно сете.