,,Вила зида град"

,,Вила зида град"
народна митолошка песма

​МИТОЛОШКЕ ПЕСМЕ су најстарија остварења народне књижевности. У њима се говори о женидби Сунца и Месеца, о сунчевој сестри, о дивовима, змајевима и вилама, о „змији младожењи“. Небеска тела имају људска својства (племенитост, гордост) и људски начин живота. Ове песме су оставиле трага у каснијим слојевима поезије (у јуначкој песми).

Митолошке песме

Виле су митолошка бића која често налазе своје место у нашој народној књижевности, и у поезији и у прози. О вилама Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику каже: "Виле су младе и лепе, одевене у беле танке хаљине и са дугачким распуштеним косама. Живеле су у планинама и камењарима поред река. Нису зле, али ако их неко повреди, онда би чиниле људима зла дела: стрелом би раниле човека који би потом умирао".

​

​Виле

​Тканина од чоје тамноцрвене боје.

Шклерлет (скерлет) тканина

Мужевљев брат који води младу на венчање.

​​Ђевер (девер)

,,Ђе се муњa с громом игра, 
Мила сестра су два брата, 
А невjеста с два ђевepa; 
Муња грома надиграла, 
Мила сестра оба брата, 
А невјеста два ђевера".

​Положај жене тада;
Крај песме - надметање између жене и мушкарца