Када желимо да истакнемо своје мисли и осећања, често посежемо за стилским средствима.
Наравно, нећемо то баш увек срочити као Јован Дучић или Милан Ракић, али и хипербола у изразу "Чекам те сто година!" или персонификација "Плаче кревет за мном" шаљу јасне, стилски обојене поруке да сте незадовољни нечијим кашњењем или да сте поспани.

Хајде да се подсетимо, а и научимо нешто ново!

Проучи ову поделу стилских фигура.
(можеш је записати у свеску)

​

* Дикција (лат. dictio — „изговор”) је начин говора, изражавања;

​Фигуре дикције*

1. Асонанца
2. Алитерација
3. Ономатопеја
4. Анафора
5. Епифора
6. Симплока
7. Анадиплоза

​ 1. AСОНАНЦА

Асонанца (лат. аssonare — звучати у складу) је фигура дикције која настаје понављањем истих самогласника ради постизања одређеног звучног ефекта.

пример: ОКО СОКОЛОВО

2. АЛИТЕРАЦИЈА


Алитерација (према лат. alliteratio, што је настало од ad – к, према и littera – слово) представља понављање неких сугласника или сугласничких група у реченицама или стиховима.


пример: Виси виси висуљак, трчи трчи, трчуљак...

3.ОНОМАТОПЕЈА

Ономатопеја (грч. ὄνομα — име, грч. ποιέωo — чиним, правим) је опонашање звукова из спољашњег света гласовима и другим језичким средствима, са циљем да се код слушаоца или читаоца изазове сличан акустички утисак.


пример:И цврчи, цврчи цврчак