• Информбиро доноси Резолуцију којом је оптужио руководство КПЈ за нелојалност начелима комунизма;

• СССР је позвао чланове КПЈ на побуну против Јосипа Броза Тита

• Многи југословенски комунисти који нису подржали Тита су завршили на Голом отоку

​

Одговор Информбироа

​Пети конгрес КПЈ

Пети конгрес Комунистичке партије Југославије (1948) је осудио политику СССР-а и земаља Информбироа.

• Након сукоба са СССР-ом Југославија 1950. године доноси закон којим је државна својина проглашена друштвеном

Друштвене и економске промене

• У друштвеним предузећима се оснивају раднички савети који су временом требали да у потпуности преузму управљање пословањем

​​Радничко самоуправљање

​Да би решила проблеме растуће незапослености, југословенска држава почиње да "извози" вишак радне снаге у западноевропске земље, а нарочито у СР Немачку. Ови радници су се називали гастербајтери

​​Гастербајтери

​У складу са променама у друштву и привреди КПЈ је 1952. године променила име у Савез комуниста Југославије. То је требало да створи утисак да се власт не налази у рукама партије већ у рукама радног народа

​​Савез комуниста Југославије

Политика несврстаности

Југоловенска политика неопредељености

• Током читавог периода Хладног рата и блоковске поделе света Југославија је била неопредељена и спроводила је политику несврстаности;

• Покрет несврстаних је настао 1961. године у Београду и Југославија је имала значајну улогу у њему

• Југославија је захваљујући таквој политици била једна од најотворенијих земаља на свету и успешно је сарађивала са свим државама

Кризе 60-их и 70-их

​Студентске демонстрације 1968. године

• У лето 1968. избијају велике студентске демонстрације у Београду, али и у другим местима. Биле су инспирисане демонстрацијама које су тада избиле широм Европе и света

• Студенти су се иступали против богаћења и незаслужених привилегија које су уживали представници владајуће партије

Тито је у свом говору признао да су многи захтеви студената оправдани. Међутим, многе вође протеста су кажњене

Титово обраћање студентима

Овај покрет, познат и као МАСПОК избија 1971. и имао је за циљ већу аутономију републике Хрватске у оквиру Југославије.

Покрет је угушен исте године, а лидери покрета су уклоњени са свих функција.

​​"Хрватско прољеће"

​У исто време српско партијско руководство је иступило са захтевима за демократизацију друштва. Заговорници демократизације су названи српски либерали и 1972. године су уклоњени са свих функција

​​Српски либерали

​Нови устав је донет како би се превазишла политичка криза у земљи. Овај устав је омогућио већу аутономију републикама и покрајнама

​​Устав СФРЈ из 1974. год.

​Уместо функције председника уведено је колективно тело Председништво СФРЈ. Свака република је имала свог преставника у Председништву.

​​Председништво СФРЈ

Тито умире након чега је сахрањен у Кући цвећа (Музеј Југославије) у Београду. Након његове смрти Југославија улази у још дубљу кризу.

​4. мај 1980. године

Титова смрт