Film i video

je postao do te mere sveprisutan u našem svakodnevnom životu da ga jedva primećujemo; a ipak on nas zaista okružuje, šalje nam poruke, prenosi stavove, izjave i neprestano redefiniše naš odnos prema materijalnoj stvarnosti.

Mada je bojazan javnosti u pogledu potencijalno negativnog uticaja postojala od samog njegovog nastanka, nije uopšte ni smatran jezikom nego je smatran medijem narodne zabave, tako da je pod takvim plaštom omogućeno tom jeziku da nas polako kolonizuje, kao da je reč o govoru neke strane osvajačke sile.

Jezik pokretnih slika

omogućavala je dobijanje slike koja je poštovala zakone monokularne perspective bez pomoći bilo kakve optike. Žozef Nisefor Nieps je pomoću mračne komore 1826, napravio prvu fotografiju na kalajnoj ploči prekrivenoj hemijskim emulzijama, a ekspozicija je trajala 8 časova. Njegov ortak u poslu Luj Žak Mande Dager je 1839. uveo posrebrene bakarne ploče i smanjio ekspoziciju na 15 minuta i učinio fotografiju praktično mogućom. Dagerotipija je popularizovala fotografiju širom zapadne Evrope, ali su otisci bili u pozitivu, pa se nisu mogli dalje reprodukovati. Suprotan proces koji je izmislio Vilijam Henri Foks Talbot tokom 40-tih godina XIX veka, sastojao se od otiskivanja fotografskih slika na negativ u papiru premazanom srebrohloridom, s koga se mogao reprodukovati neograničen broj otisaka na papiru. Mada je u početku ekspozicija trajala 3 minuta Talbot je najzad zamenio papirne negative koloidnim filmom i do sredine veka sveo vreme ekspozicije na stoti deo sekunde, dajući fotografiji savremen oblik. Edvard Mejbidž je od 1876. do 1881. zamenio koloidne vlažne ploče želatinskim suvim i smanjio vreme ekspozicije na hiljaditi deo sekunde. On je 1877. godine napravio seriju fotografija uz pomoć 12 fotoaparata. Etjen-Žil Mare je izmislio 1882. fotografsku pušku koja je snimala 12 fotografija u sekundi i preslikavala na staklenu ploču, a godinu dana kasnije na papirnu filmsku rolnu, što je rezurtiralo uvođenjem filmske trake u kinematografiju. Hanibal Gudvin je upotrebio prvi put 1887. celuloidnu filmsku rolnu, a Džordž Istman 1889. počeo masovnu proizvodnju i prodaju celuloidne filmske trake.

(postojanost slike na mrežnjači)

Retinalna perzistencija

zajedno nam omogućavaju da vidimo niz statičnih slika kao jedan neprekidan pokret, pružajući nam iluziju neprekidnog pokreta na kome je kinematografija zasnovana.

Fi efekat

Poreklo filma - Interaktivni optički fenomeni

​​Kinematograf​

28. decembra u podrumskoj prostoriji restorana "Gran

Cafe" 1895. u Parizu

Braća Limier, Ogist i Luj, su organizovali prvu filmsku projekciju “Izlazak radnika iz fabrike Limier"

Trostruka funkcija kinematografa (kamera, projektor i kopirka) omogućilo je Limijerovim snimateljima da

putuju širom sveta i prikazuju filmske žurnale.

prvi zvučni

(delimično govorni) film

(1927. WARNER,

korišćen je vitafon)

(evropski) standard 625 linija 25 puta u sekundi)

-1975 — Sony konstruiše prvi komercijalni videorekorder — Betamax

Betamax​

a nekoliko meseci kasnije JVC — VHS

JVC — VHS

​

kompresovan video sa gubitkom na kvalitetu što zavisi od stepena kompresije. Video se pohranjuje na magnetne trake, hard diskove, optičke medije, fleš memorije radi reprodukcije.

-1991 - MPEG-2 - Moving Pictures Expert Group -

jeftiniji sistem koji je koristio kompresovan zapis.

-1993 - Sony Digital Betacam

skoro svi DV kamkorderi imaju IEEE 1394 (FireWire) interfejs za prebacivanje videa. Mogu imati i USB, ali se on koristi za prebacivanje fotografija.

-1995 - DV

prvi koji je ušao u komercijalnu upotrebu. Koristile su ga velike televizijske mreže.

​

-1986 - Sony D-1 format

DIGITALNI VIDEO ZAPIS I PRENOS

2001 - Vidocq - film snimljen sa digitalnom kamerom Sony HDW-F900 CineAlta.

DIGITALNA KINEMATOGRAFIJA

belgijska kompanija EURO1080 je započela sa emitovanjem HDTV i to je bio prenos Novogodišnjeg koncerta iz Beča. (Amerikanci su još 1996 imali prenose). Rezolucija slike je 720p ili 1920i. "p" je oznaka za progresivno skeniranje, a "i" prepleteno skeniranje. PAL i SECAM imaju 50 frejmova u sekundi.