​Због географског положаја на граници између Истока и Запада, византијска уметност је била предодређена да сједини елементе грчко-римске и источњачке уметности. Центар византијске уметности био је Цариград.

​Развој уметности, као и самог царства, био је обележен успонима и падовима.

​Византијска уметност се дели на неколико периода:

• ​—Јустинијаново доба (V -VI век)

• ​Период иконоборства (VIII-IX век)

• ​Династија Комнина (XI-XII век)

• ​Династија Палеолога (XIII-XV век)

​Јустинијанова владавина обележава први цветни период византијске уметности. Тада је у Цариграду изграђен највећи споменик византијске архитектуре –Света Софија, црква Божије премудрости.

​—После турских освајања црква је претворена у џамију. Није претрпела неке велике промене осим што су нарочито видљива четири минарета око ње.

​—Од 1934. године Аја Софија је музеј, па тако уједињује Исток и Запад, прошлост и будућност.

​

Јула 2020. године, турски Државни савет поништио је одлуку Мустафе Кемала Ататурка из 1935. године којом је Света Софија постала музеј како би поново била претворена у џамију.

Свечано је отворена као џамија 24. јула 2020. године.

​Фреске у Светој Софији

​У Јустинијаново време градило се и у Равени, граду који је био главно упориште византијске власти у Италији.

​Црква Сан Витале, Равена

​Црква Сан Витале  у Равени има са обе стране олтара два чувена мозаика на којима су приказани цар Јустинијан и царица Теодора. Приказане фигуре су издужене, фронтално окренуте посматрачу, без икаквог наговештаја покрета, са крупним очима  упртим  у  посматрача. Земаљски простор замењен је златном површином као позадином фигура.

​Забрана представљања икона, тј људске фигуре у слици до које је дошло у периоду иконоборства, још више су ојачале утицај Истока. Чак и када је забрана укинута, фигуре су подвргаване јакој стилизацији. Сликане представе су симетричне са плавом позадином, а ликови психолошки продубљени, готово експресивни.

​      Унутрашњост цркве Свете Софије, Охрид

​—Развој византијске уметности био је још једном прекинут и то крсташким освајањем и пљачком Цариграда (1204.) Царство је обновљено 1261. и од тада па све до пада Цариграда под власт Турака развијала се последња уметничка фаза под династијом Палеолога.

—У том периоду се у византијском сликарству продубљује насликани простор, истиче се волумен и декоративност.

​Успење Богородице, мозаик у наосу цркве Христа Хоре, Цариград, XIV век