Мере продуктивног дејства хранива

• научник Келнер

• Пољопривредна експериментална станица у Немачкој

• Испитивања започео 1880 године

Он је веровао да храниво поред тога што је носилац хранљивих материја, носи са собом и одређену количину енергије. Део енергије из организма се губи у виду топлоте, а други део у виду динамичне енергије. Према Келнеру садржај енергије у неком храниву одређује његову храниву вредност.

• експерименте изводио на одраслим воловима

• оброке давао састављена од природних хранива

• оброци подмиривали уздржне потребе

• касније је оваквом оброку додавао различита хранива у хемијски чистом облику

При оваквом експерименту било је могуће утврдити продуктивно дејство различитих хранљивих материја, изражене у количини произведене телесне масти.

Маст је узео за основу при оцени продуктивног деловања хранива зато што се вишак енергије у оброку изнад уздржних потреба код одраслих животиња депонује у виду масти.

• Као хемијске чисте материје користио је чист скроб, чисту целулозу, чисту маст и чисте беланчевине.

• После је додавао и природна хранива са познатим хемијским саставом

• Поједине хранљиве материје у саставу различитих хранива немају исто продуктивно деловање као када су додаване у чистом облику.

• У кабастим хранивима ова разлика је већа 30-60% у сену док је код концентрованих хранива мања 5-6%.

Вредности које показују који се проценат телесних масти формира из хранљивих материја неког хранива у односу на теоретски очекивану вредност називају се коефицијент пуне вредности.

Сва хранива чије су органске материје у оброку производиле исту количину масти као и дате у чистом облику Келенер их је назвао пуновредна хранива са коефицијентом пуне вредности од 100.

За сва остала хранива одређивао је одступања и коефицијенте.

За основу је узео 1 кг скроба

У основи скробна вредност је енергетска јединица, па се зато може изразити у џулима.Ово је практична јединица која мери продуктивно дејство хране у производњи масти у говеда.