srpski

Бајка је посебна књижевна врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка. Назив бајка долази од речи бајати - чарати, лечити бољку тајанственим речима.

Вук Караџић их је назвао женским причама са којекаквим чудесима. Другачије се зову гатке.

устаљени почетак и крај

фантастична бића, предмети и светови

борба добра и зла

црно-бели ликови (позитивци и негативци)

добро побеђује, али мора да превазиђе препреке

симболика бројева (3,7,9)

Књижевни род: епика

Књижевна врста: ауторска бајка

Јунаци: млинар, млинарица, Мокош (бака), Нева Невичица, Олех бан

Фантастични елементи: Мокош и њене моћи

Реални елементи: млин, млинарица, краљева кћи

Књижевни род: епика

Књижевна врста: ауторска бајка

Јунаци: мајка, син, снаха-гуја, кућни духови (домаћи), Стрибор

Фантастични елементи: змија која се претвара у девојку, чаробна Сриборова шума, домаћи

Реални елементи: мајка, син

Да би се скинула чаролија са зачаране шуме, мора да се појави неко коме је милија његова невоља од све лепоте света која му се нуди. Мајка која је измучена од стране снахе-гује прихвата свој тежак живот, одбацујући оно што јој се нуди (да се врати у своју младост и заборави на сина), и она скида чаролију.

Симболика бројева: снаха-гуја поставња три готово немогућа задатка својој свекрви која их решава уз Божју помоћ

Књижевни род: епика

Књижевна врста: ауторска бајка

Тема: Спасавање богиње Брезе из Мразовљевих двора

Ликови: Бреза, Брезник, Развигор, Мраз

Време: давно у прошлости, прелазак из зиме у пролеће

Место: планина Копаоник

МОНОЛОГ – јунак прича на глас, сам, нема саговорника

УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – мисли јунака, изговара речи у себи

ДИЈАЛОГ – јунаци разговарају, разговор

НАРАЦИЈА (ПРИПОВЕДАЊЕ) – приповедач казује неки ДОГАЂАЈ (приповедање у 1. и 3. лицу)

ДЕСКРИПЦИЈА (ОПИСИВАЊЕ) – приповедач ОПИСУЈЕ изглед јунака (портрет), простор (ентеријер и екстеријер), природу (пејзаж).